Биолошка контрола штеточина, која се често назива биоконтрола, је метод управљања штеточинама коришћењем природних предатора, паразитоида или патогена. Овај приступ је у партнерству са природом у одржавању равнотеже екосистема и заштити усева без прибегавања штетним хемикалијама.
У биолошкој контроли штеточина, корисни организми као што су паразитске осе и предаторске гриње уносе се у пољопривредне усеве да би пленили или паразитирали на штетним штеточинама као што су лисне уши, паукове гриње, беле мушице или гусенице. Алтернативно, микробни инсектициди, који се састоје од природних бактерија, вируса или гљивица, могу се користити за циљање специфичних врста штеточина, док нециљане организме остављају неповређене.
За разлику од хемијских пестицида, који могу имати штетне ефекте на екосистеме, биолошка контрола штеточина користи сопствене механизме природе, као што су грабежљивци, паразити и корисни микроорганизми, како би држала популацију штеточина под контролом. Овај приступ не само да смањује утицај на животну средину, већ и минимизира ризик од отпорности на пестициде, што га чини одрживом и ефикасном дугорочном стратегијом за управљање штеточинама. Поред тога, како потрошачи и малопродаја све више фаворизују органске и еколошки прихватљиве производе, потражња за биолошким методама контроле штеточина ће вероватно расти, што га чини избором који гледа у будућност за пољопривреду и управљање штеточинама.